Ubod (ujed) kpelja

Krpelji su prenosioci teških infekcija kao što su rani letnji meningoencefalitis, pegavac Stenovitih   planina,   Q-groznica,   tularemija, babezioza i borelioza. S druge strane, na mestu uboda krpelja može nastati lokalna reakcija u vidu pruriginozne papule, koja nestaje za neko­liko dana, ali se može i sekundarno inficirati bak­terijama. Ukoliko delovi glave krpelja zaostanu u koži povredene osobe, može nastati pruriginozni nodus. Ovaj granulom se histološki ponekad teško može razlikovati od malignog tumora kože.

Poslednjih godina je opisano više slučajeva progresivne, ascendirajuće mlitave paralize i ataksije kod osoba kojima su krpelji (sojevi roda Dermacentori Ambiyomma) tokom više dana sisali krv. Ovaj poremećaj je izazvan neurotoksinom, koga za vreme akta sisanja krpelji luče svojom plju­vačkom, a koji deluje na spinalna i bulbarna jedra.

Zbog toga krpelji treba da budu odstranjeni što pre nakon ujeda, da bi se kutana imunološka reakcija svela na najmanju meru i da bi se, u slučaju njihove zaraženosti, smanjila opasnost transmisije bolesti. Pri tome treba da koristimo pincetu i zaštitne rukavice, a nakon intervencije treba oprali ruke. Vazelin ili iritirajuće supstance ne treba stavljati na krpelja. Pinceta sa savijenim vrhom je najprikladnija, kako bi se krpelj odstranio zajedno sa glavom i usnim aparatom. Pincetu treba postaviti paralelno sa kožom, kako bi se krpelj mogao čvrsto uhvatiti što bliže koži. Naročito treba paziti da se ne povrede telo krpelja i koža pacijenta. Pincetu tada treba lagano, ravnomerno i bez okretanja vući i udaljavati od kože. Ako su u koži zaostali delovi usnog aparata krpelja, i njih treba oprezno odstraniti pincetom. Njihovo hirurško odstranjivanje nije potrebno.

Nakon vađenja krpelja ranu treba antiseptički obraditi. U slučaju pojave lokalnog otoka treba primeniti antihistaminike. Ponekad je neophod­no primeniti antibiotike i sprovesti antitetanusnu zaštitu