Trovanje neurolepticima (prekomerna doza i neželjena dejstva)

Neuroleptici (antipsihotici) su velika grupa lekova koja se uglavnom primenju-je u lečenju šizofrenija, ali su efikasni i u drugim psihozama i stanjima agitacije.

Široka primena ovih lekova, posebno od sredine šezdesetih do kraja sedamdese­tih godina, imala je za posledicu veliki broj akutnih trovanja, bilo pojedinačno ili udru­ženi sa drugim psihotropnim lekovima.

Mehanizam toksičnog delovanja Najznačajnije toksično delovanje ne-uroleptika ispoljava se na miokard i nervni sistem. Svoj efekat ispoljavaju preko anti-holinergičkog efekta i periferne alfa-adre-nergičke blokade:

1. antiholinergički efekat manifestuje se sedacijom, sinusnom tahikardijom i usporenom peristaltikom GI trakta,
2. periferna alfa-adrenergička blokada ogleda se u perifernoj vazodilataciji i or-tostatskoj hipotenziji; prolazna hiper-tenzija koja se viđa u lakšim slučajevi­ma trovanja, verovatno je posledica poremećenog neuronalnog preuzima­nja kateholamina.

Najznačajniji je ipak efekat na sam mio­kard u vidu smanjenja kontraktilnosti i remećenja sprovodenja. U EKG-u se regi-struju produženje PR i QT intervala, depre­sija ST segmenta i aplatacija ili čak inver­zija T talasa.

Neurotoksičnost neuroleptika posledica je depresivnog delovanja na retikularni ak­tivirajući sistem u hipotalamusu koji je od­govoran za proces buđenja. Depresija hi-potalamusa izaziva vazodilataciju i orto-statsku hipotenziju. Hipotermija, a pone­kad i hipertermija, takode su posledica hi-potalamičke disfunkcije.

Blokada dopaminergičkih receptora u trovanju neurolepticima odgovorna je za disbalans između neurotransmitera u kor­pusu striatumu, pre svih dopamina i ace-tilholina, i pojavu ekstrapiramidalnih re­akcija. 

Klinička slika

Obično jedan do dva sata nakon inge-stije toksičnih doza dolazi do sedacije i različitog stepena poremećaja svesti. De­presivno delovanje na CNS uglavnom se manifestuje letargijom, dizartrijom i ataksijom. Depresija respiratornog sistema je retka, osim u kombinaciji sa drugim psi-hofarmacima. Zenice su miotične, tromih reakcija. Hipotenzija, posebno dijastolna, jeste dominantan znak kardiotoksičnosti. U EKG-u se mogu videti sinusna i/ili ventri-kularna tahikardija, produženje PR i QT i AV blokovi i blokovi grana. 

Lečenje

Terapija je ista kao kod svih peroral-nih intoksikacija. Kod kompromitovanih vitalnih funkcija obezbediti adekvatnu ven­tilaciju i EKG monitoring. Hipotenziju ko-rigovati postavljanjem pacijenta u Trendel-burgov položaj i infuzijama Ringer laktata. Vazopresorni amini sa mešanim alfa i beta adrenergičkim delovanjem (dopamin) nisu preporučljivi jer mogu pogoršati već posto­jeću hipotenziju. Zbog toga je noradrena-lin (alfa adrenergički agonist) lek izbora. Ventrikularne poremećaje srčanog ritma sprečavati infuzijama lidokaina i infuzijama bikarbonata. Po potrebi plasirati privreme­ni pejsmejker i korigovati hipokalemiju.

Najteža komplikacija u trovanju neuro-lepticima jeste maligni neuroleptični sin­drom koji karakteriše izražena ekstrapira-midalna reakcija sa hipertonusom skeletne muskulature, promené u stanju svesti, hi-pertermija, rabdomioliza, akutna bubrežna insuficijencija. Ovaj sindrom može se javi­ti i u terapiskim dozama kod preosetljivo-sti na neuroleptike.