Paraliza dijafragme (Paralysis diaphragmatis)
Paraliza dijafragme nastaje usled prekida njene motorne inervacije nekim patološkim procesom. Može da bude obostrana ili jednostrana.
Obostrana paraliza dijafragme nastaje usled povrede kičmene moždine u predelu vrata (uključujući i povrede prilikom porođaja), trauma u grudnom košu (uključujući i hirurške intervencije na srcu), multiple skleroze, bolesti prednjih korenova kičmene moždine i mišićne distrofije.
Jednostrana paraliza mnogo je češća. Nju najčešće izaziva invazija freničkog nerva malignim tumorom, obično bronhogenim karcinomom. Osim toga, ona se može javiti kao komplikacija primarne pneumonije, medijastinitisa, medijastinumskog tumora, supfreničnog apscesa, medijastinumskog pleuritisa, aneurizme aorte, kao i presecanja n. frenikusa.
Koji su simptomi i znaci paralize dijafragme?
Obostrana paraliza dijafragme praćena je teškom dispnejom, pri čemu se zapaža maksimalna angažovanost pomoćne disajne muskulature.
Većina ovakvih bolesnika ima globalnu respiracijsku insuficijenciju. Jednostrana paraliza dijafragme obično nije praćena izraženim tegobama čak ni pri manjim fizičkim naporima.
Kod jednostrane paralize dijafragme postoji lakši poremećaj ventilacije pluća uz smanjeni vitalni kapacitet i totalni plućni kapacitet za oko 20%.
Kako se postavlja dijagnoza paralize dijafragme?
Bolest se otkriva nalazom podignute hemidijafragme na rendgenskom snimku.
Potvrda dijagnoze dobija se „testom ušmrkivanja”, koji se izvodi pri rendgenoskopiji dok bolesnik vrši pokret ušmrkivanja. Paralisana dijafragma se u tome trenutku kreće paradoksno naviše usled negativnog intratoraksnog pritiska. Ukoliko se otkrije tumorska masa kao uzročnik, potrebna su dalja ispitivanja.
Kako se leči paraliza dijafragme?
Obostrana paraliza dijafragme zahteva primenu veštačke ventilacije pomoću respiratora. No, uprkos tome prognoza je loša, sa čestim komplikacijama u vidu atelektaze, pneumonije i dekompenzacije plućnog srca. Jednostrana paraliza ne zahteva lečenje, osim lečenja uzročnog oboljenja.
