Karcinom pluća (Carcinoma bronchogenes)
Karcinom bronha je maligni tumor loše prognoze i malih terapijskih mogućnosti. Ukupna incidenca pokazuje da je u pitanju najčešća maligna bolest u muškaraca, a oboljevanje je u stalnom porastu.
Po statističkim podacima iz Velike Britanije iz 1991, u grupi malignih bolesti karcinom bronha je u preko 50% slučajeva bio uzrok smrti kod muškaraca, a u odnosu na sve ostale uzroke u 8%. Stopa mortaliteta kreće se od 30 do 90 na 100000 stanovnika, za muškarce, i 15 do 40 za žene. Vrh oboljevanja je u 6. deceniji života.
Uzročnik oboljenja nije poznat. Uočeno je da razni respiratorni iritansi, pušenje, aerozagadenje, profesionalna izloženost hemijskim agensima, zračenja itd., povećavaju rizik oboljevanja od karcinoma pluća. Kod pušača rizik je 5 do 10 puta veći nego kod nepušača, a u onih koji puše preko 40 cigareta dnevno, incidenca oboljevanja se povećava 30 puta, posebno ako je pušenje praćeno bronhitisom. Bivši pušači izjednačavaju se s nepušačima tek 10 godina po prestanku pušenja.
Histološka klasifikacija primarnih pulmonalnih neoplazmi, po preporuci Svetske zdravstvene organizacije, sadrži oko petnaestak histoloških tipova tumora, od kojih četiri čine 95%. To su: planocelularni karcinom, mikrocelularni karcinom, adenokarcinom i karcinom velikih ćelija.
Planocelularni karcinom je najčešći, čini 30 do 60% svih karcinoma pluća. Lokalizovan je u većim bronhima, ima najduži rast u grudnom košu, najkasnije daje hematogene(putem krvi) metastaze i najbolje je prognoze.
Mikrocelularni karcinom se nalazi u 20 do 25% slučajeva, takođe je najčešće centralno lokalizovan, rano daje sistemske metastaze i ima najlošiju prognozu.
Adenokarcinom (10 do 20% slučajeva) i gigantocelularni karcinom (3 do 10% slučajeva) češće rastu na periferiji pluća, relativno sporo, ali rano daju sistemske metastaze, zbog čega su lošije prognoze od planocelularnog karcinoma.
