Kako se postavlja dijagnoza?

Svako iskašljavanje krvi zahteva deta­ljan pregled i sprovođenje svih raspoloži­vih i primenjlivih dijagnostičkih mera da bi se otkrio pravi uzrok iskašljavanja krvi.

Čak i kada bi se iskašljavanje krvi moglo već pri objektivnom pregledu pripisati ne­kom od lako uočljivih razloga (hroničnom bronhitisu, skoku krvnog pritiska ili si.)  ili u otkrivanja skrivenih žarišta, pre svega karcinoma pluća i tuberkuloze, dijagno­stička procedura se mora upotpuniti bar standardnim rendgenskim snimkom grudnog koša.

Kod masivnih hemoptizija prvo se proverava prohodnost velikih disajnih puteva i opasnost od nastajanja ili postojanja šo­ka.

Po saniranju akutnog stanja, upotpunjuje se dijagnostika.

U anamnezi se posebno obraća pažnja na uslove u kojima je nastalo iskašljavanje krvi, kako je izgledala iskašljana krv, koli­ka je količina iskašljane krvi i da li je bo­lesnik i ranije iskašljavao krv.

Bitno je i zabeležiti prateće simptome, pre svega dispnoju i pleuralni bol. Količina iskašljane krvi procenjuje se na snovu poda­taka dobijenih od pacijenta i neposrednog uvida u iskašljani sadržaj. Ponekad je moguće da veća količina krvi ostane u plućima nego što se iskašlje, tako da se informacija o ukupnom gubit­ku krvi dobija po završetku celokupnog pregleda. Iskašljavanje preko jednog do dva litra krvi vodi u hemoragijski šok.

U toku pregleda potrebno je utvrditi mesto krvarenja. Pored pluća, moguća mesta krvarenja koja se takode ispoljavaju iska- šljavanjem krvi su sinusi i larinks (grkljan), ponekad usna šupljina ili jednjak.

Krv iz nosa, sinusa, ždrela i larinksa, ko­ja se vidi u ispljuvku, obično nije čista već je pomešana sa sluzavo-gnojavim sekretom. Hemoptizije prati kašljanje, često i osećaj toplote iza grudne kosti, teskoba u grudima i gušenje. Kod povraćanja krvi, hematemeze, nema kašljanja i povraćena je smeđa i vodenija, kisele reakcije.

Ponekad nije lako razlikovati iskašljanu od povraćene krvi.

Ponekad krv koja se dugo zadrža­la u plućima može da poprimi veoma tam­nu boju i da podseća na hematemezu (povraćena krv). Do zabune može da dovede i terminologija koju koriste bolesnici. Često se desi da bo­lesnik kaže da je povratio krv i onda kada je reč o iskašljavanju obično većih količi­na krvi, ili obrnuto, da je iskašljao umesto povratio.

Neposredno traganje za mestom krvare­nja započinje se pregledom gornjih disaj­nih puteva, po potrebi uz pomoć otorinolaringologa.

Obavezno je merenje krvnog pritiska da bi se otkrila hipotenzija ili eventualna hipertenzivna kriza.

Sličnu ulogu ima i pipanje pulsa.

Standardni redngenski snimak grudnog koša je nezaobilazan deo dijagnostike hemoptizi­ja. Kada se na snimku grudnog koša vide promene koje jasno objašnjavaju iskašlja­vanje krvi, dalji pregledi zbog samih he­moptizija nisu potrebni, ali se dijagnostika nastavlja u skladu s viđenim nalazom: bronhološkim pregledom, pregledom sputuma (ispljuvka) i sl.

Ako se na snimku pluća ne vide značaj­ne promene (posle negativnog nalaza u gornjim disajnim putevima), dijagnostika se nastavlja bronhološkim pregledom. Po­sebno je u slučajuponavljajućih hemoptizi­ja neophodno detaljno pregledati bolesni­ka da se otkrije mesto krvarenja, najbolje u trenutku kada ima hemoptizije.

Kada se ni bronhološkim ispitivanjem ne otkrije uzrok hemoptizija, od bolesnika se traži da višekratno donese ispljuvak u sterilnoj posudi na pregled, najbolje ako još ima krvi u ispljuvku.

U slučaju negativnog bronhološkog pre­gleda, posebno kod rekurentih hemoptizija, treba uraditi i kompjuterizovanu tomo- grafiju (skener) grudnog koša. Na tako načinjenom snimku mogu da se vide bronhiektazije, anomalije plućnih krvnih sudova i si. U retkim slučajevima kompjuterizovana tomografija grudnog koša ukaže na tumor i kod negativnih bronholoških nalaza.

Scintigrafija pluća se primenjuje kada se sumnja na plućnu emboliju.

Angiografija plućnih krvnih sudova (snimanje krvnih sudova uz pomoć kontrasta) koristi se za otkrivanje anomalija krvnih sudova i za definitivnu potvrdu embolije pluća.

Laboratorijski pregledi krvi treba da po­kažu da li postoji ugroženost bolesnika zbog gubitka krvi i da ukažu na eventual­ni hematološki razlog za pojavu hemoptizija.

Neophodno je duže praćenje bolesnika koji je iskašljao krv, čak i kada se čini da je reč o banalnim razlozima hemoptizija. Dešava se da se tek na kontrolnim radiografijama pluća (rendgenski snimak), načinjenim posle nekoli­ko meseci, uoči razlog hemoptizija.