Klinička slika ovčijih boginja
Inkubacija varicele traje 10-21 dan, obično oko dve nedelje.
Prodromalni stadijum se retko javlja a, ukoliko se javi, ispoljava se povišenom temperaturom uz malaksalost i umereno ispoljene znake kataralnog zapaljenja sluznica i skarlatiniformnu ospu. Traje 2-3 dana.
Bolest obično počinje iznenada, najčešće afebrilno, izbijanjem retkih makulopapula na raznim mestima na telu, koje veoma brzo postaju vezikule. U ovom momentu može se postaviti dijagnoza, ali se obično prvi nalet ospe previdi. Naredni nalet ospe dolazi posle 12-24 sata, praćen skokom temperature. Intenzivniji je od prvog. Ospa izbija u nekoliko naleta i zauzima karakterističnu centripetalnu distribuciju (najgušća je na licu i trupu).
Usled prirodne evolucije ospe izbile u različito vreme, poprima drugu karakteristiku varičele – polimorfizam ospe (istovremeno prisustvo različitih razvojnih stadijuma vezikule). Ospa je uvek prisutna u kosmatom delu glave, a ne izbija uvek na dlanovima i tabanima. Oboleli se žali na intenzivan svrab. Vezikule izbijaju i u sluznicama, više kod odraslih, ali brzo prskaju i vide se kao plitke ulceracije prekrivene fibrinom, oivičene hiperemičnim rubom.
Varičela kod dece je laka bolest i protiče sa manjim poremećajem opšteg stanja. Kod odraslih osoba ona je teža bolest, praćena visokom temperaturom, teškim opštim stanjem i bolovima u zglobovima. Kod imunokompromitovanih osoba može da se javi “‘progresivna varičela”, bolest kod koje naleti ospe ne prestaju, što se najčešće završava smrću.
Varičela trudnica je teška bolest sa mogućim smrtnim ishodom. U zavisnosti od starosti ploda u vreme infekcije, dolazi do obolevanja ploda ili se rađa dete koje oboli od varičele tokom narednih desetak dana. Ukoliko dođe do intraurerinog obolevanja može da se rodi dete koje ima “varičeloznu embriopatiju” (ožiljke po koži, mutilacije ekstremiteta, oštećenja nervnog sistema, pareze, mikrocefaliju, kortikalnu atrofiju, mikroftalmiju, horioretinitis itd.). Varićela novorođenčeta je veoma teška bolest sa čestim smrtnim ishodom.
Komplikacije varicele nasiaju usled dejstva samog virusa i usled bakterijske superinfekcije. Najčešća komplikacija je varičelozna pneumonija, koja nastaje usled dejstva samog virusa, vidi se praktično samo kod odraslih bolesnika, a ispoljava se ubrzanim i nedovoljnim disanjem, cijanozom, kašljem i osećajem težine u grudima. Na rendgenografiji pluća vide se mrljaste senke, razbacane po srednjim i donjim delovima, a u težim slučajevima i po celim plućima. U nekim slučajevima može biti neophodne oksigenacija i veštačka ventilacija. Kod velikog broja odraslih bolesnika na rendgenografiji pluća vide se pneumonične infiltracije, iako nema simptoma ni znakova za pneumoniju. Regresija infiltrata traje dugo, po nekoliko meseci.
Varičelozni encefalitis se manifestuje slikom poremećaja funkcije malog mozga (cerebelitis varicelosa) veoma retko znacima poremećene funkcije velikog mozga, (encephalitis varicelosa). Bolest se javlja krajem prve ili u drugoj nedelji bolesti. Bolesnik gubi mogućnost održavanja ravnoteže, hod je terurav, povraća, javlja se nistagmus i drugi cerebelarni znaci. Hipotonija muskulature izražena je u većoj ili manjoj meri. Bolest prolazi spontano, bez posledica.
Nasuprot tome, akutni encefalitis nastaje brzo posle pojave ospe i može imati fulminantni tok. Veoma su retke druge neurološke komplikacije, kao što su neuritis optičkog nerva, transverzalni mijelitis, Gijan-Bareov (Guillain – Barree) sindrom.
U toku varičele javlja se prolazna trombocitopenija koja se objašnjava direktnim dejstvom virusa. Ukoliko je izraženija dolazi do krvarenja u vezikule, a mogu da se razviju i teške komplikacije (trombocitopenična purpura fulminantnog toka).
Ređe komplikacije su nefritis, miokarditis, i artritis.
Bakterijske infekcije kože su najčešća komplikacija varičele (furunkul, karbunkul, rede flegmona). Izazivač je piogeni stafilokok koji je stalni stanovnik kože.
Herpes zoster nastaje naglo. Prvo se javlja bol u zahvaćenom regionu. Nakon nekoiiko dana javljaju se eritem i žarenje, izbijaju i vezikule koje su grozdasto raspoređene duž dermatoma na koži. Bolest protiče afebrilno. Ponekad se infekcija može proširiti na susedne segmente; tada se herpes zoster prostire na više susednih dermatoma. Važna osobina zostera je da su promene uvek lokalizovane na jednoj polovini tela. ti. da poštuju prednju i zadnju srednju liniju. Nakon otpadanja krusta zaostaju hiperpigmentacije koje se vremenom gube.
Diseminovani herpes zoster je kada se pored lokalizovanih promena nalaze vezikule po celoj koži. Za razliku od varičele, one imaju isti izgled, po pravilu su pliće usađene infekcije zoster ima dužu evoluciju, a vezikule vremenom mogu da poprime osobine veruka.
Herpes zoster kod dece je lakše i kratkotrajnije oboljenje nego kod starijih, i protiče bez bolova.
Veliki problem zostera je bol koji nastaje usled oštećenja senzitivnih nerava. Na osnovu trajanja može se govoriti o herpetičnom bolu (od početka bolesti do 2 meseca) i postherpetičnom bolu (koji traje duže od 2 meseca od počeika bolesti). Postherpetični bol je veliki medicinski problem.
Komplikacije herpes zostera su bakterijska superinfekcija i površinske gangrene. U slučaju oftalmičnog zostera može da zaostane zamućenost kornee i uveiris, a u slučaju zahvatanja VII nerva Belova paraliza.
